U Loznici je akcija CLMD izvedena već treći put, na šetalištu ispred Doma kulture „Vuk Karadžić”, 18. maja 2008. god., od 18 do 21č.

     Četrdesetak mladih vršnjačkih edukatora i volontera Iskre, Y-peera i Kancelarije za mlade prikupljali su poruke za preminule i delili edukativni i promotivni materijal posvećen smanjenju predrasuda i diskriminacije osoba koje žive sa HIV-om.

     Prikupljeno je blizu 200 poruka podrške i saosećanja za preminule.

     Sveće su postavljene na veliku crvenu traku i zapaljene u 20č, a održan je i minut ćutanja.

     Lozničani su pokazali veliko zanimanje za temu.


Galeriju fotografija možete videti ovde>>>


*****

Izvor: www.batut.org.yu

Jedna od najznačajnijih manifestacija koja je podstakla drugačije razmišljanje o HIV/sidi, pružanje podrške medicinskim istraživanjima, preduzimanje akcija ka smanjenju stigme i diskriminacije je Dan sećanja na preminule od side - CandleLight Memorial.

U maju 1983. godine nekoliko osoba podstaknutih sopstvenim strahom, bolom, gubitkom, gnevom i izolovanošću, odlučilo je da prošeta ulicama San Franciska noseći parolu „Borimo se za sopstvene živote”. Njima se tada priključilo još 10.000 ljudi koji su lično, ili preko svojih porodica i prijatelja, bili suočeni sa tada misterioznom ali teškom i smrtonosnom bolešću.

Od tada, već 25 godina, ovaj memorijal se obeležava širom sveta.

Na kraju svakog CandleLight Memoriala, bilo gde u svetu, pale se sveće i po tome se ovaj memorijal razlikuje od drugih manifestacija.

Najveća zasluga memorijala je u tome što je izvršen pritisak na svetske vođe da preduzmu korake ka smanjenju stigme i diskriminacije.

CandleLight Memorial je omaž snazi svetlosti, istrajnom nadanju i dokaz neuništivosti udružene snage globalne zajednice.

Dan sećanja na preminule od side u Srbiji je prvi put obeležen 1998. godine u Pančevu, kao manifestacija lokalnog karaktera. Tek nakon višegodišnje pauze, 2005. godine je ovaj dan obeležen u Beogradu. Naredne godine je obeležen u 11 gradova, a u 2007. godini u 7 gradova. Ove godine se memorijal obeležava u 12 gradova.

HIV/ sida ne diskriminiše, nemoj ni ti!

„...od nas šestoro, u istoj kući, u istom domaćinstvu, samo sam ja HIV pozitivan... već 15 godina... moja žena, moje dete, moji roditelji, moja sestra... svi su HIV negativni...”

Iako je veliki broj primera odbacivanja HIV pozitivne osobe od strane primarne porodice, ipak postoje i svetli primeri brige i podrške za osobu koja živi sa HIV-om.

„...rođen sam sa HIV-om. Zato su me naterali da sam, samo sa učiteljicom, sedim u razredu, bez i jednog druga i drugarice...”

Jedno od osnovnih ljudskih prava je pravo na obrazovanje. Niko ne sme da zabrani detetu da se obrazuje samo zato što je HIV pozitivno.

„...dobila sam HIV od muža... sa njim sam ostala i u drugom stanju... jedan lekar me je ubeđivao da abortiram... nisam ga poslušala, i Bogu hvala, rodila sam zdravo dete...”

Danas se veoma uspešno primenjuje program vođenja rizičnih trudnoća HIV pozitivnih trudnica. Na ovaj način se značajno smanjuje rizik prenosa HIV-a tokom trudnoće i porođaja, sa majke na dete. Pored toga, HIV pozitivna žena ima potpuno ista prava da rađa, kao i HIV negativna žena.

„...kada su u firmi, igrom slučaja, saznali da imam sidu, dobio sam otkaz bez ikakvog obrazloženja...”

HIV pozitivna osoba ima potpuno ista prava na rad, kao i HIV negativna osoba.

HIV/sida je bolest koja pogađa čitavo društvo. Ona ne poznaje granice i ne diskriminiše ni po polu, ni po nacionalnosti, klasi, lokaciji, obrazovanju, kao ni po seksualnoj orijentaciji. Sida nije bolest koja se događa tamo nekome, ona je realni problem koji se tiče svih nas.

Iako se puno radi na prevenciji i edukaciji ljudi, stigmatizacija i diskriminacija osoba koje žive sa HIV/sidom, kao i njihovih porodica, vrlo je prisutna. Ove osobe se svakodnevno suočavaju sa odbacivanjem od najbližih, od društvene zajednice, sa gubitkom posla, marginalizacijom, diskriminacijom i sa nasiljem.

Epidemija HIV/side u svetu i kod nas

Procenjuje se da je u 2007. godini ukupan broj inficiranih i obolelih u svetu bio 33,2 miliona - od toga je 30,8 miliona odraslih (15,4 miliona žena) i 2,5 miliona dece mlađe od 15 godina.

Pretpostavlja se da je, na globalnom nivou, u toku 2007. godine broj novoinficiranih HIV-om 2,5 miliona, od čega 420.000 dece mlađe od 15 godina.

Takođe se procenjuje da je u toku 2007. godine od side umrlo oko 2,1 milion ljudi (odraslih 1,7 miliona i 330.000 dece mlađe od 15 godina).

U Srbiji je prvi slučaj HIV infekcije zabeležen 1985. godine, a zaključno sa 20.11.2007. godine registrovano je 2178 HIV pozitivnih osoba, od kojih je 1381 osoba već obolela, a 917 je umrlo od side.

Od 1999. godine se registruje kontinuiran pad broja obolelih, a od 1997. godine je primetan i pad broja umrlih osoba od side. Najveću zaslugu ima primena kombinovane, visoko aktivne antiretrovirusne terapije (HAART).

U toku 2007. godine u Republici Srbiji je novoregistrovano 75 HIV pozitivnih osoba, a 29 osoba je obolelo od side. U istoj godini, od side je umrlo 12 osoba (takođe su registrovana i 4 smrtna slučaja osoba koje su bile HIV pozitivne).

Organizacije i institucije iz Novog Pazara, Loznice, Beograda, Valjeva, Novog Sada, Inđije, Bora, Niša, Kragujevca, Pirota, Dimitrovgrada i Vranja u svojim gradovima, 18. maja, paljenjem sveća obeležiće Dan sećanja na preminule od AIDS-a. Ovim gestom podsetiće svoje sugrađane na osobe koje su preminule od ove bolesti i na još uvek prisutnu diskriminaciju prema osobama koje žive sa HIV infekcijom.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” i Nacionalna kancelarija za HIV/AIDS, sa mrežom okružnih instituta i zavoda za javno zdravlje priključiće se obeležavanju ovog događaja promotivnim akcijama i dobrovoljnim i poverljivim savetovanjem i testiranjem na HIV, naročito u gradovima gde nevladine organizacije Dan sećanja na preminule od AIDS-a obeležavaju akcijom paljenja sveća.